Veprimtaria atdhetare e Gajur Bej Derallës

Qerim Lita

doi:10.58923/diskutime.v7i23.546

Autorët

Qerim Lita

DOI:

https://doi.org/10.58923/diskutime.v7i23.546

Abstrakti

Ndër figurat më të shquara politike e ushtarake në trevat verilindore gjatë dhe mbarimit të Luftës së Dytë Botërore, gjithsesi se është Gajur Deralla. Nisur nga fakti se historiografia shqiptare shumë pak, për të mos thënë se aspak nuk ka bërë përpjekje për ta zbardhë veprimtarinë e tij, e pash të arsyeshme që në këtë Konferencë shkencore, kushtuar familjes Deralla, të ofroj disa të dhëna burimore për aktivitetin e tij politik e ushtarak gjatë periudhës kohore 1943-1963. Në kumtesë, veç të tjerash, do të bëhet fjalë për pjesëmarrjen e tij në Kuvendin themelues të “Lidhjes II të Prizreni”, më 16-21 shtator 1943, themelimin e Batalionit “Luboten”, qëndrimin e tij rreth zgjidhjes së çështjes shqiptare, refuzimin që batalioni i tij të dërgohet në Pogradec, për të luftuar kundër forcave partizane shqiptare, arrestimin dhe internimin e tij nga gjermanët, kthimin dhe burgosjen e tij nga pushteti komunist maqedonas, qëndrimin e tij burrëror në burg, aktivitetin e tij politik pas vuajtjes së dënimit, riburgosjen nga i njëjti pushtet dhe së fundi emigrimin në SHBA. Të dhënat që do të ofrohen, mbështeten në dokumentet arkivore të pabotuara deri më sot.

Fjalët kyçe:

Gajur Deralla, Lidhja II e Prizrenit, batalioni Luboten, burgosja, internimi

Shkarkimet

Download data is not yet available.

References

Државен архив на Република Македонија (në vazhdim ДАРМ), Ф. УДБ-РСВР. Д. 42010645, МОЈ АУТОБИОГРАФИЧНИ ОПИС ЖИВОТА И РАДА: “Потичем из фамилије Дерала из Тетова. Отац ми је био Мехмед Паша Дерала /Турски генерал/, деда Хасан Паша Дерала /исто турски генерал/. Оба два су до краја свог живота служили турској империји на разним местима, од Ускине па све до Халепа и Багдада. Последње време, тј. 1910, 11 и 1912 год. при напуштања

ових крајева од стране турака отац ми је био командант и гувернатор Косова, са седиштем у Призрену, а пре њега ово место је заузимао деда ми Хасан Паша Дерала... Отац ми Мехмед Паша Дерала живео у времену распада Турске империје, и он је као паша-генерал, макар да је служио у разним крајевима те империје, побуџен да сачува своју нацију, био је уплечен у национални албански проблем. Кроз свој живот био је два пута по 4-7 година интерниран у далеке крајеве те империје. На пример последња његова седмогодишња интернација била је у Багдаду. Одатле се вратио 1908 године после Турске омладинске буне. Братми Халим Дерала, је исто 7 пута кроз свој живот интерниран од турака за проблем албанског национализма, у разна места...”.

Po aty: “Као видну личност у фамилију имао сам брата Халим Дерала, кои је био исто-турски васпитаник, посланик за време владавине Турске, доба Султан

Хамида. После доласка српске владавине у ове крајеве 1918-1920 год., председник општине у Џаковици, а касније посланик муслиманске партије „Џемијети„ све до 1926 године....”.

ДАРМ. Ф. УДБ-РСВР. Д. 42010645, МОЈ ПРИЈЕМ У АКАДЕМИЈУ: “1926 године на захтев албанске владе ја бих примлен у југословенску војну академију као питомац албанске владе. Сем мене у академију биху примлени у полуофицирску школу /пешадиску/ у Београду и још око 24 питомаца, неколико од албанаца из Југославије, Џавид и Џеладин Беголи из Печи и осталих имена не знам, а више од 17 беху из Албаније и то северне из покрајине Гаши, Хаси и Красниќе сем два наведених беше из Ѓаковице и Џавид Криезиу...”.

Po aty.

ДАРМ. Ф. УДБ-РСВР. Д. 119, Суботица, 26 априла 1945 године: “...У Грчкој сам био у зароблјеништво 9 месеци, и били смо на Криту. Када су 1941 године немци заузели острово Крит, онда су нас одвели натраг у Албанији у Тирану...”.

ДАРМ. Ф. УДБ-РСВР. Д. 42010645, МОЈЕ КРАТКО КОМАНДОВАЊЕ БАТАЛЈОНОМ АЛБАНСКИХ РЕДОВНИХ ТРУПА, ПОСЛЕ КАПИТУЛАЦИЈЕ ИТАЛИЈЕ.

ДАРМ. Ф. УДБ-РСВР. Д. 119, po aty.

ДАРМ. Ф. ОЗНА, Д. 1247, Список на официри на окупаторски баталион.

ДАРМ. Ф. УДБ-РСВР. Д. 42010645, МОЈЕ КРАТКО КОМАНДОВАЊЕ..., po aty. Fjalimin e plotë të Shuaip Kamberit, por edhe ngjarjet dhe zhvillimet para, gjatë dhe pas shpërbërjes së Batalionit, më gjerësisht do të bëhet fjalë në pjesën shtojcë të këtij punimi studimor.

Po aty. 338 Po aty.

AQSH. F. 160. V. 1944. D. 11. Fl. 1.

ДАРМ. Ф. ОЗНА. Д. 1247., ОЗНА-Тетово, 20. 11. 1945 година.

Инситут за Национална Историја - Скопје (më tej ИНИ), Ф. Крсте Црвенковски, “Националистичка иредентистичка дејност во СPМ и влијанието на АРС и големоалбанските емигрантски организации во зголемувањето на таа дејност”,

janar, viti 1969, Qerim Lita, Territoret Lindore Shqiptare 1912-1960, Vatra, Shkup 2016, fq. 257-272.

ДАРМ. Ф. УДБ-РСВР. Д. 42010645, Податоци, УДБ-Скопје, 1958 година.

Po aty, Извештај, УДБ-Скопје, 03. 04. 1958 година. 344 Po aty, Извештај, УДБ-Скопје, 21. 05. 1958 година.

ДАРМ. Ф. УДБ-РСВР. Д. 1247, Извештај, УДБ-Скопје, 07.01. 1959 година. 346 ДАРМ. Ф. УДБ-РСВР, Д. 42010645, Извештај УДБ – Идризово, 20. 01. 1961 година.

Po aty, СВР-Тетово, Извештај, 14. 08. 1963 година.

ДАРМ. Ф. УДБ-РСВР. Д. 1247, СВР-Скопје, Извештај, 18. 12. 1965 година.

ДАРМ. Ф. УДБ-РСВР. Д. 42010645, СВР Скопје, Информација, Скопје, 30 10 1977 година: “