Odjek sarajevskog atentata i mjere crnogorske vlade za pripremu zemlje za rat jula 1914. godine

Apstrakt

Vest o sarajevskom atentatu dočekana je u Crnoj Gori sa strahom među odgovornim faktorima i radošću među narodnim masama.

Vlada Crne Gore, iako u veoma teškoj situaciji, solidarisala se sa Srbijom. Neprihvatljivi uslovi koje je Austro-Ugarska uputila Srbiji, iako nisu direktno pogađali Crnu Goru, ipak su pretili njenim interesima. Vlade Srbije i Crne Gore preduzele su sve mere kako bi izbegle rat. Međutim, Austro-Ugarska, podržana od Nemačke, želela je rat.

Pošto je rat bio neizbežan, vlada Crne Gore je tokom jula 1914. preduzela sve mere kako bi pripremila zemlju za rat. Ove mere bile su izraz osećanja celog crnogorskog naroda da se bori uz srpski narod za odbranu njegove nezavisnosti.Tokom julske krize, narodne mase Crne Gore, iako svesne teškoća rata sa dobro naoružanom i moćnom Austro-Ugarskom, manifestovale su od prvog dana krize svoju solidarnost sa Srbijom i Rusijom. Bili su svesni istorijske uloge predstojećeg rata za njihovu nacionalnu nezavisnost i ujedinjenje sa Srbijom.Ideja ujedinjenja srpskog naroda pretila je postojanju jedne dinastije. Jedna od dve kraljevine morala je izgubiti svoju nezavisnost i dinastiju. Bilo je pitanje Crne Gore i njene dinastije.

Interes dinastije bio je glavni cilj spoljne i unutrašnje politike kralja Nikole. Zbog toga se kralj Nikola oslonio na Rusiju i vešto prihvatio raspoloženje masa, stvarajući utisak da je on taj koji daje impuls tom raspoloženju. Međutim, kralj se solidarisao, pre svega, sa silama Antante jer je u njima video garanciju svojih interesa i interesa svoje dinastije.